Tabela sadržaja
Šta je SSD disk?
Ako se pitate „Šta je SSD disk (Solid-State Drive)“ ali ne znate puno o tome, došli ste na pravo mesto. Solid-state disk (SSD) je uređaj za sklašteštenje podataka koji omogućava čitanje, pisanje i trajno čuvanje podataka bez potrebe za stalnim izvorom napajanja. Šta razlikuje SSD od hard disk drveta (HDD)? Koji je bolji? I kako da izaberete pravi SSD za vaše potrebe? U ovom vodiču ćemo vam pomoći da shvatate šta je SSD, razliku između SSD i HDD, različite tipove SSD-ova i kako da izaberete najbolji.
Šta rade SSD diskovi?
SD diskovi trajno skladište podatke unutar integrisanog kola, obično koristeći flash memoriju. Za razliku od mehaničkih hard diskova (HDD) sa rotirajućim pločama i magnetnim glavama, SSD diskovi podatke prepisuju, prenose i brišu elektronski i besšumno. To je moguće jer SSD diskovi nemaju pokretne delove. Zbog toga su brži i tiši od HDD diskova, ali su i skuplji.
Ranije su SSD diskovi imali ograničeniji kapacitet u poređenju sa tradicionalnim HDD diskovima, ali danas možete naći SSD diskove (i HDD, naravno) u gotovo svim potrebnim kapacitetima. SSD diskovi se često koriste u vrhunskim računarima ili kao sekundarni uređaji za sklađenje podataka u kućnim računarima.
Za šta se koriste SSD diskovi?
Danas, gotovo svi novi laptopovi i desktop računari koriste SSD diskove za trajno skladištenje podataka (podatci se ne gube kada se uredaj isključi, za razliku od RAM memorije). SSD diskovi nude izuzetno brzo sklađenje i pristup podacima, a manji su i lakši od hard diskova, što daje proizvođačima računara veću fleksibilnost u dizajnu.
Upočetku, SSD diskovi su se koristili među entuzijastima računara i u visokoprosečnim tehnološkim oblastima, gde su izuzetno brzi vremena pristupa i visoki propusni kapacitet opravdavali veću cenu. Međutim, sada su postali standardni tip uređaja za sklađenje podataka koji se koristi u jeftinijim prenosnim računarima i desktop računara.
SSD diskovi imaju specifične prednosti u sledećim oblastima:
- Biznis: Kompanije koje rade sa ogromnim količinama podataka (kao što su programska okruženja, kompanije za analizu podataka, finansijske firme) često se oslanjaju na SSD diskove, jer su brzina pristupa i brzina transfera datoteka ključne.
- Gaming: Računari optimizovani za igranje igrica uvek su gurali granice trenutne tehnologije, odabirući skuplju opremu da poboljšaju performanse igrica. To je posebno tačno za sklađenje podataka, jer moderne igre stalno učitavaju i pišu datoteke (teksture, mape, levele, liкове). Nove konzole za igrice – kao što su PS5 i Xbox Series X – sada koriste SSD diskove umesto hard diskova.
- Mobilnost: SSD diskovi imaju niske zahteve za strujom, što doprinosi boljem trajanju baterije u laptopima i tabletima. SSD diskovi su takođe otporni na udare, što smanjuje šanse za gubitak podataka kada se padne mobilni uređaj.
- Serveri: Serverski računari potrebuju SSD diskove da bi dobili brzo čitanje i pisanje podataka kako bi pravilno uslužili svoje klijentske računare.
Koje su vrste SSD diskova?
Postoji veliki broj termina koji se koriste za opisivanje različitih vrsta SSD diskova, kao što su mSATA ili PCIe. Da biste priključili SSD disk na vaš sistem ili matičnu ploču, potrebno je da ga povežete koristeći specifičan tip ulazno/izlaznog interfejsa. Evo šta treba da znate o najčešćim SSD interfejsama:
PCIe i NVMe SSD diskovi: PCI Express (PCIe) se obično koristi za povezivanje grafičkih kartica, mrežnih kartica ili druge visokoprosečne hardvera. Ovaj interfejs vam pruža visoku propusnost i niskolu kašnjenje, što ga čini idealnim kada vam je potrebna superbrza komunikacija između SSD diska i vašeg CPU/RAM-a. SSD diskovi koji koriste tip konekcije PCIe zasnovani su na Nonvolatile Memory Express standardu (NVMe), koji se hvali sa propusnošću od 32 Gbps i radi na do 7 Gbps.
mSATA III, SATA III i tradicionalni SSD diskovi: Serial Advanced Technology Attachment (SATA) je stariji SSD interfejs posebno dizajniran za sklađenje podataka, sa brzinama do 6 Gbps. SATA postepeno izlazi iz upotrebe na račun NVMe, koji je znatno brži. Ali stariji PC-i i laptopi sa HDD-ima i dalje bi imali koristi od prelazka na SATA SSD disk.
SSD diskovi su dostupni u svim oblicima kapaciteta za sklađenje podataka, počevši od oko 120 GB i dosežu do 30 TB u potrošačkom segmentu. Najčešće veličine SSD diskova danas su između 250 GB i 500 GB, što je dovoljno prostora za smještanje Windows operativnog sistema, najčešćih programa i igrica, i vaših ličnih fajtlova.
Šta su SSD formati?
SSD diskovi se definišu pomoću tri glavna formata: fizičke veličine samog diska, tipa interfejsa za povezivanje koji koristi i koliko prostora SSD zauzima u uređaju. Format SSD-a je deo njegove opšte kompatibilnosti sa laptopima, tabletima i tradicionalnim desktop računarima.
Kada su prvi put uvedeni, SSD diskovi su bili napravljeni u istoj veličini kao tradicionalni HDD diskovi, tako da je zamena HDD-a sa SSD-om bila prilično jednostavna. Sada se SSD diskovi proizvode u različitim veličinama i generalno su manji od prosečnog HDD-a.
Razlika između SSD i HDD diskova
Glavna razlika između SSD i HDD diskova je način na koji skladište i pristupaju podacima. SSD diskovi koriste memorijske čipove i digitalnu flash memoriju, dok HDD diskovi imaju pokretne delove kao što su rotirajući diskovi i glave za čitanje/pisanje. HDD diskovi su tradicionalna opcija za sklađenje podataka u računarima, dok se SSD diskovi još uvek smatraju novijom tehnologijom.
U većini slučajeva, SSD diskovi su bolji izbor. Oni su brži, tanji i imaju duži životni vek. Međutim, HDD diskovi još uvek nisu zastareli. Oni su dostupnija opcija i mogu da nude veću kapacitet od današnjih SSD diskova – ali verovatno neće dugo. Dakle, ako ste prinuđeni da formatirate vaš hard disk nakon neke greške na računaru, možda je vreme da pređete na SSD umesto HDD.
Istorija solid-state diskova (SSD-ova)
Decenijama su podaci na računarima uglavnom bili skladišteni na mehaničkim hard diskovima (HDD-ovima). Ti tradicionalni diskovi su imali pokretne delove, poput rotirajućih ploča i glave za čitanje/pisanje koja se kreće gore-dole da bi prikupila podatke sa magnetske ploče. Svi ti pokretni delovi su značili da su HDD-ovi najverovatniji hardverski komponenti na računarima koji će se pokvariti.
Novi solid-state diskovi rade potpuno drugačije. Oni koriste integrisana kola i jednostavan memorijski čip – nazvan NAND flash memorijom – koji nema pokretnih delova i ima pristup podacima gotovo trenutno.
Prvi eksperimenti sa SSD tehnologijom počeli su još 1950-ih, a do 1970-ih i 1980-ih, SSD-ovi su se koristili u superračunarima. Međutim, tehnologija je bila izuzetno skupa, a kapacitet za sklađenje podataka je bio mali (2 MB-20 MB) u odnosu na veoma visoku cenu pogona. Iako je SSD tehnologija povremeno korištena u vojnom i vazduhoplovnom sektoru, tek 1990-ih su SSD-ovi ušli u uređaje za široku potrošnju.
Početkom 1990-ih, inovacije u hardveru su dovele do pada cena SSD-ova. Ali životni vek i veličina pogona još uvek su bili problem – SSD-ovi su imali životni vek od samo 10 godina. Krajem 2000-ih, SSD tehnologija je postala pouzdanija, sposobna da obezbedi desetke godina neprekidnog korištenja uz prihvatljive brzine pristupa. SSD-ovi i dalje mogu da se pokvare, pa je važno da znate kako da klonirate vaš hard disk kako biste imali dobru rezervnu kopiju.
Memorijski čipovi na SSD-u sada su uporedivi sa memorijom sa direktnim pristupom (RAM). Umjesto magnetske ploče, fajlovi se čuvaju na mreži NAND flash ćelija, a svaka mreža (ili blok) može da skladišti između 256 KB i 4 MB. Kontrojer SSD-a ima tačnu adresu blokova, tako da kada vaš PC zatraži fajl, on je dostupan gotovo trenutno – SSD-ovi mogu da pristupe memoriji u nanosekundama. Sa SSD-ovima, ne morate da čekate na glavu za čitanje/pisanje da pronađe informacije koje joj treba.
Era tradicionalnih hard-disk diskova još ni izdaleka nije gotova. Nedavno se nije očekivalo da će se isporuke SSD-ova prevazići HDD-ove sve do nedavno. Ali danas, ako imate stari Apple računar, možete čak i da nadogradite svoj Mac na SSD.
Nadogradnja na SSD disk
Bez obzira koliko novca uložite, ako imate hard disk, on je najsporiji deo vašeg računarskog sistema. Drugi hardverski komponenti u vašem PC-u mogu da prenose podatke brzinom od 20-30 Gbps. Međutim, čak i stariji SATA SSD disk sa 600 MB kapaciteta predstavlja odličnu nadogradnju za ubrzavanje vašeg PC-a ili Mac-a.
Da bismo ilustrovali razliku u brzini između HDD-a i osnovnog SSD-a, nadogradili smo 6 godina star gaming PC. Zamenili smo njegov HDD disk sa SATA SSD-om i izvršili seriju testova.
Rezultati nakon prelaska na SSD disk su neverovatni:
- Vreme podizanja sistema:
- Pre: 79 sekundi
- Posle: 17 sekundi
- Vreme učitavanja igre (GTA V):
- Pre: 133 sekunde
- Posle: 25 sekundi
Pitanjai odgovori o SSD diskovima
Kako rade SSD diskovi?
U unutrašnjosti SSD diskova, podaci se skladište na integrisanom kolu, koji predstavlja sklop elektronskih kola ugrađenih u ćeliju silicijumskog poluprovodnika. SSD diskovi koriste flash memoriju za sklađenje i pristup nevolatilnim podacima. Nemaju pokretne mehaničke delove kao HDD diskovi, pa su brži, manji i lakši od tradicionalnih hard-disk pogona.
Da li je SSD bolji od HDD?
SSD je obično brži, tiši i ima duži životni vek od prosečnog HDD-a. HDD diskovi su sklonljivi fragmentaciji i kvarovima zbog pokretnih delova. SSD diskovi, kako i samo ime kaže, su čvrsti uređaji otporni na udare i stoga izdržljiviji. SSD diskovi su bolji izbor za napravu gaming računara, jer im brzina pristupa podacima pomaže igrama da se brže učitavaju. Međutim, HDD diskovi su dostupniji i često mogu da nude veću kapacitet za sklađenje podataka.
Šta je SSD naspram RAM-a?
Što više imate SSD skladišta, više datoteka, programa i drugih podataka možete skladištiti na vašem uređaju za pristup u bilo koje vreme. Što je veći vaš RAM, više programa možete pokrenuti istovremeno. Da biste se uverili da je vaš računar optimizovan, proverite vaš RAM i vašu SSD kapacitet da biste osigurali dobru ravnotežu.
Da li je SSD hard disk?
SSD diskovi nisu „hard diskovi,“ iako i SSD-ovi i HDD-ovi imaju istu svrhu – sklađenje podataka na vašem računaru. SSD diskovi se oslanjaju na flash memoriju, što ih čini bržim, izdržljivijim i dužeg veka trajanja od HDD diskova, koji se oslanjaju na rotirajuće diske i druge pokretne delove za rad.